Zemlja

Zemlja je jedna od osam planeta u Sunčevom sistemu. Treća je planeta po udaljenosti od Sunca i najveća terestrička planeta u Sunčevom sistemu. Planeta Zemlja ima jedan prirodni satelit, Mesec. Za sada je jedina poznata planeta na kojoj ima života.

U geološkim naukama preovladava mišljenje da je Zemlja stara oko 4,6 milijardi godina što je utvrđeno određivanjem vremena poluraspada urana i torijuma. Vreme poluraspada U²³⁸ je 4,51 x 10⁹ godina, a Th²³² je 1,39 x 10¹⁰godina.

Zemlja takođe ima magnetsko polje koje je zajedno sa atmosferom, štiti od radijacije, štetne po živa bića koja naseljavaju planetu. Atmosfera takođe služi kao štit za odbijanje manjih meteoroida — prolazeći kroz atmosferu, oni sagore pre nego što stignu do Zemljine površine.

Zemljin jedini poznati satelit, Mesec, počeo je da kruži oko Zemlje pre 4,53 milijardi godina. Danas, Zemlja se okrene oko Sunca jednom na svakih 366,26 krugova koje napravi oko svoje ose (što je jednako cifri od 365,26 solarnih dana). Zemljina osa se nalazi pod nagibom od arcsin 0,397776995 ≈ 23,439 281 061° = 23° 26′ 21,41182″ (trenutno se smanjuje konstantnom ugaonom brzinom od ≈ 0,01305˙° = 47″ po veku). Jedna od najvažnijih posledica ovog nagiba je menjanjegodišnjih doba na Zemlji.

Atmosferski uslovi su se značajno promenili od kako je nastao život, što stvara ekološku ravnotežu koja modifikuje uslove na površini Zemlje. Oko 71 % Zemljine površine je pokriveno vodom. Zemlja je jedina planeta Sunčevog sistema gde voda može da opstane u tečnom stanju. Ostalih 29 % površine se sastoji iz kontinenata i ostrva. Zemljina spoljna površina je izdeljena na nekoliko segmenata, litosfernih ploča koje postepeno migriraju tokom perioda od mnogo miliona godina.

Zemlja takođe reaguje na spoljni svet u određenom stepenu. Njen relativno veliki satelit, Mesec, utiče na plime i oseke, stabilizuje promenu nagiba Zemljine ose, i takođe postepeno menja dužinu rotacionog perioda Zemlje. Kiša kometa u ranom periodu nakon nastanka Zemlje je igrala veliku ulogu u nastanku okeana. Kasnije, sudari sa asteroidima su prouzrokovali znatne promene na površini Zemlje. Veruje se da su periodične promene u orbiti planete dovele do pojave ledenih doba tokom kojih je znatan deo Zemljine površine bio pokriven ledom.

Zemlja

Svojstva Suncevog sistema

Nebeska tela koja čine Sunčev sistem[uredi]

Odnos velicina planeta
 Suncevog sistema

• Sunce pripada zvezdama spektralne klase G2. Čak 99,86 % mase celog Sunčevog sistema otpada na masu Sunca.
• Planete su najveća tela u Sunčevom sistemu i ima ih osam. Navodimo ih prema udaljenosti od Sunca, od najbližeg do najdaljeg:Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Jupiter, Saturn, Uran i Neptun.
• Patuljaste planete su nova kategorija nebeskih tela (uvedena 2006. g.), koje ne ispunjavaju sve kriterijume da bi bile nazvane planete, ali su sferična. Trenutno pet tela su proglašena patuljastim planetama: Ceres u asteriodnom pojasu između Marsa i Jupitera, Pluton,Haumea, Makemake u Kojperovom pojasu, i Eris u rasejanom disku.
• Prirodni sateliti ili meseci su veća tela koja mogu da kruže oko planeta, patuljastih planeta ili asteroida.
• Asteroidi su manja tela koja se dominantno nalaze u glavnom asteroidnom pojasu.
• Kentauri su objekti po fizičkim osobinama između kometa i asteroida i nalaze se u regionu velikih planeta.
• Objekti u Kojperovom pojasu i rasejanom disku su gotovo potpuno zaleđena tela koja se nalaze iza Neptunove orbite.
• Komete su grudve leda i prašine koje kad se približe Suncu počinju da se tope. Rezervoar kometa u Sunčevom sistemu je Ortov oblak.
• Meteoroidi su tela manja od asteroida.
• Međuplanetarna prašina je odgovorna za pojavu zodijačke svetlosti.
• Prašina i druga sitna tela kruže oko planeta od čega nastaju planetarni prstenovi.
• Svemirski otpad su komadi ili tela koja su ljudskog porekla i većinom se nalaze u orbiti oko planete Zemlje
• 
  
• .

• Regioni Sunčevog sistema

  • Planetarni region u kojem se nalaze svih osam planeta. Prostire se 30 AJ od Sunca.
  • Glavni asteroidni pojas se nalazi između orbita Marsa i Jupitera. U njemu se nalazi većina asteroida u Sunčevom sistemu i jedna patuljasta planeta, Cerera.
  • Kojperov pojas je u obliku diska koji se prostire iza planete Neptun u širini od 30 AJ do 50 AJ od Sunca. U njemu se nalaze 3 patuljaste planete.
  • Rasejani disk se nastavlja na Kojperov pojas i proteže se do nekoliko hiljada astronomskih jedinica od Sunca. U njemu se nalazi jednapatuljasta planeta, mada je velika većina objekata u ovom delu Sunčevog sistema još uvek nepoznata. Ponekad se rasejani disk smatra delom Kojperovog pojasa.
  • Ortov oblak je sferični oblak koji se prostire od 10.000 AJ do 100.000 AJ od Sunca. Veruje se da je ova oblast izvor kometa.
  • Heliosfera je oblast u kojoj je pritisak Sunčevog vetra jači od pritiska čestica međuzvezdanog prostora. Ovaj mehur oko Sunca ima poluprečnik nešto više od 100 astronomskih jedinica i završava se negde u rasejanom disku.

Suncev sistem

Sunčev sistem ili Solarni sistem čini Sunce i sva nebeska tela koja su gravitaciono vezana za njega. Sunčev sistem je područje u vasioni gde je njegova gravitaciona sila dominantna, tj. veća od gravitacionih sila drugih zvezda i Galaksije. Nebeska tela koja pripadaju Sunčevom sistemu su: planete, njihovi prirodni sateliti i mala tela Sunčevog sistema. U mala tela Sunčevog sistema spadaju: asteroidi, objekti u Kojperovom pojasu, komete, meteoridi i međuplanetarna prašina.

Izraz solarni je izveden iz reči Sol, što je latinsko ime za Sunce. Sunčev ili Solarni sistem postoji samo jedan, jer je jedino u našem sistemu centralna zvezda Sunce.

Izraz Sunčev sistem se koristi i za naziv planetarnog sistema oko Sunca. A ponekad se, nepravilno, za druge planetarne i zvezdane sisteme upotrebljava izraz solarni ili sunčev sistem.

Suncev sistem